Да није баш увек тачна народна пословица по којој од вишка глава не боли, установио је Стрељачки савез општине Бечеј, али на болнији начин, јер је угашен после 63 године рада! Истина, прво Стрељачко друштво у граду је формирано још 1878. а Савез је његов фактички наследник.

– Све је почело несрећне 2009, кад је Комисија Полицијске управе Нови Сад дошла да преконтролише под којим условима се чува наоружање нашег савеза – почиње тужну причу председник упокојеног савеза Душан Гагић. – Пратећи инвентарску листу у магацину Спортског центра „Младост„, где нам је оружје ускладиштено, записнички су констатовали вишак две нерегистроване и неисправне ваздушне пушке.

Убрзо нам је због тога стигло Решење о привременом одузимању целог арсенала, свих 225 комада, дакле 160 ваздушних пушака, 52 малокалибарске, шест великог калибра, пет с неолученим цевима и два МК пиштоља. Савез се није жалио на одлуку судије за прекршаје да плати 5.000, а председник 2.000 динара. Али, ту није крај нашим мукама. Убрзо нам је стигло ново решење о дефинитивном одузимању свог наоружања, уз напомену да га, у року од годину дана, можемо продати преко овлашћене фирме. Мени су као председнику Савеза одузете четири ловачке пушке, три малокалибарске, један карабин и два пиштоља.

Кад су стрелци видели да ће враг однети шалу, упутили су захтев за обнову прекршајног поступка. Одбијен је. Алармиране су политичке структуре у граду и шире, али џабе. Послали су молбе за аболицију и поништење решења о одузимању оружја председнику Борису Тадићу и министру полиције Ивици Дачићу. Приложили су и потписе више од две стотине Бечејаца и молбе осам организација чији су радници били активни стрелци да се придружују захтеву за поништење решења о одузимању оружја. Из Тадићевог кабинета су добили одговор да није надлежан за прекршајне казне, док је Биро за притужбе и представке Дачићевог ресора објаснио да су решења ПУ Нови Сад и бечејске Станице полиције исправна те да је 17. јула држава постала власник свог оружја које су месни стрелци годинама користили на тренинзима и такмичењима.

– Све је стечено поштеним и упорним радом више генерација спортских радника, а само једним решењем је однето и Бечејцима ускраћено да се, после 133 године баве стрељаштвом, и то бесплатно. У евиденцији смо имали више од 450 регистрованих чланова, а рад у Савезу и стрељачким дружинама “Марко Гагић“ из Бачком Градишту, „Напредак“ из Бачког Петровог Села и бечејском „Славку Симину“ увек је био волонтерски. Некад смо имали и прваке државе, наше легенде Ђорђа Јездића и Здравка Стојанова, а наши пионири били су добро котирани на војвођанским такмичењима. Очекивали смо да ће доносити медаље, али узалуд – вајка се Гагић.

Деценијама је стрељаштво је било изузетно популарно, нарочито међу  школарцима, многи су настављали да пуцају и када су стасали па имали знатних успеха и на Олимијадама радника Војводине. Изградњом „храма спортова“ крај Тисе 1987, под чијим кровом је и стрељана, добили су и оптималне услове.

– Уместо да развијамо наш спорт, ми смо принуђени да га угасимо. А сећам се с каквим ентузијазмом је нас неколицина више од пола века радила с децом. Један од њих, Јожеф Јухас, први пут је узео пушку у руке у стрељачкој секцији ОШ „Петефи Шандор“, а касније је израстао у врсног стручњака и као тренер био и члан нашег олимпијског тима – присећа се Петер Пензеш.

Јадиковка за јадиковком су се ређале на ових дана одржаној последњој Скупштини Савеза, где је, немајући куд, одлучено да се известе стрељачки савези Војводине и Србије о престанку рада три дружине с територије највеће потиске општине. Преостала непокретна имовина је враћена оснивачу, општини, нешто покретне је уступљено „Младости” да се користи за рекреативно стрељаштво, а 15 машина „Росини“ за избацивање глинених голубова бесплатно је уступљено Ловачком удружењу у Бачком Петровом Селу. Како је преостало нешто новца на рачуну, приређена је опроштајна вечера, коју су неки с правом назвали парастосом.

Властимир Јанков (Дневник)

Comments: